Aktuelno Kultura Srbija Turska

Beograd: U Arhivu Srbije prvi put izložena dokumenta iz Osmanskog arhiva u Istanbulu

Izložba „Srbi i Srbija u osmanskim dokumentima 15-19. vek“, prvi vidljivi rezultat strateškog projekta Arhiva Srbije na istraživanju arhivske građe u Osmanskom arhivu u Istanbulu, predstavljena je u ponedeljak javnosti u Arhivu Srbije. Izložbu, koju je otvorio Vladan Vukosavljević, ministar kulture Republike Srbije, prva je u nizu izložbi dokumenata iz Osmanskog arhiva značajnih za istoriju srpskog naroda pod turskom vlašću.

„Srbiju i Tursku vezuju mnogi značajni istorijski datumi i okolnosti. U vreme svog najvećeg istorijskog razvoja Otomansko carstvo je zauzimalo teritoriju od Dunava do Nila. U prethodnom periodu srpsko carstvo je zauzimalo takođe veliku teritoriju. Ali periodi uspona i svrgavanja carstava i uprava upućuju na istorijske periode plime i oseke. Ono što ostaje iza toga je istorija. Prava istorija, pisana, zabeležena, sačuvana i istražena, jeste ona kojom se bave odgovorne države i društva“ rekao je ministar Vukosavljević. On je kao značajan dokument preuzet iz Osmanskog arhiva izdvojio popis stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Tanju Bilgic, ambasador Republike Turske u Beogradu, istakao je da je izložba „Srbi i Srbija u osmanskim dokumentima 15-19. vek“ jedan od najvećih dometa saradnje u prethodnom periodu i naglasio značaj zajedničkih napora za razumevanje istorije Turske i Srbije.

Srbija i Turska danas obeležavaju 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, rekao je prof. dr Ugur Unal, direktor Predsedništva državnih arhiva Vlade Republike Turske, iako njihove veze sežu godinama unazad. Direktoru Predsedništva državnih arhiva Turske ovom prilikom je uručena slika Smederevske tvrđave.

„U Predsedništvu državnih arhiva Vlade Republike Turske, pohranjeno je na hiljade dokumenata koja se odnose na političku, kulturnu, ekonomsku i socijalnu saradnju dveju zemalja. U našem arhivu, među građom koja pripada periodu Osmanskog carstva, prilikom pretrage pojmova Srbi i Srbija trenutno se dobija 60 000 rezultata, čiji će se broj, zasigurno, povećavati“ naveo je dr Ugur Unal.

Dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije naveo je da je više desetina hiljada istraženih i digitalizovanih dokumenata iz Osmanskog arhiva već pohranjeno u depou Arhiva Srbije.

„Očekujemo da će ih biti još u desetinama hiljada. Kada budu prevedena, priređena i objavljena, biće to serija od više desetina ili stotina zbornika dokumenata. Tek neznatan broj tih dokumenata izložen je od danas u Arhivu Srbije“ rekao je dr Miroslav Perišić.

Prvi put u Srbiji javnost može da vidi kako je izgledala defterhana – kancelarija u kojoj su pisani defteri, kako su izgledali defteri i u čemu su čuvani. Deo izložbene postavke čine i minijature – vizuelni prikazi Beogradske tvrđave u vreme opsade 1521. i bojnog polja kod Beograda u 18. veku. Jedan dokument donosi podatke o popravci mosta na Savi u Beogradu izgrađenog 1526. godine, a drugi o osvetljavanju bakljama dunavskog mosta u Smederevu 1691. Osim dokumenata iz Osmanskog arhiva, posetioci mogu da vide i dokumenta na osmanskom jeziku iz Arhiva Srbije koja su predstavljena predsednicima Republike Srbije i Republike Turske, Aleksandru Vučiću i Recepu Tayyipu Erdoganu u Palati „Srbija“, prilikom poslednje posete turskog predsednika Srbiji.

Realizacija projekta istraživanja arhivske građe u Osmanskom arhivu zasnovana je na Protokolu o saradnji između Arhiva Srbije i Predstavništva državnih arhiva Vlade Republike Turske, potpisanog 2015. godine.

Autor izložbe i pratećeg kataloga je Enisa Alomerović-Hubanić, arhivista Arhiva Srbije, koja se ovom prilikom zahvalila na podršci direktorima oba arhiva, stručnim saradnicima i recenzentima. Otvaranju su prisustvovali: prof. dr Aleksandar Rastović, predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije, veliki broj naučnih radnika orijentalista, muftija beogradski Mustafa Jusufspahić, nekadašnji ministar kulture Predrag Marković, predstavnici Ministarstva kulture, direktori arhiva u Srbiji, prijatelji Arhiva Srbije i druge kulturne i javne ličnosti.

Izložba će biti otvorena od 10. juna do 10. septembra 2019. godine, radnim danom od 9 do 16 sati i subotom od 9 do 13 sati. Ulaz je slobodan.

Izvor i foto: Arhiv Srbije

Povezane vijesti