Aktuelno Globus Srbija

Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji

U Srbiji i drugim zemljama Balkana, Džulijan Asanž (Julian Assange) je sinonim i za druge otkrivene diplomatske afere – više od 800 njih.

Kako su zapadne sile tražile nezavisnost Kosova od Rusije, da li je Vlada Srbije skrivala ratnog zločinca i kako je SPC trebalo da približi Srbiju Evropi – ovo su samo neke od najbitnijih otkrića Vikiliksa o Srbiji, piše BBC na srpskom,

1. Diplomatija – lobi za nezavisno Kosovo i Srbiju bliže EU„Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati jer bi oni to iskoristili.”

Ovo je samo jedna od diplomatskih depeši o Srbiji i nezavisnosti Kosova, koju je 2010. godine objavio Vikiliks.

U pitanju je depeša američkog ambasadora u Francuskoj Krega Stejpltona, napisana 12. decembra 2006. godine, a odnosi se na detalje o tome kako su zapadne sile svim diplomatskim sredstvima pokušavale da izdejstvuju nezavisnost Kosova i za to dobiju podršku Rusije.

Savetnik francuskog predsednika je tada odgovorio depešom o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi SSP bez obzira na neispunjenu obavezu pune saradnje sa Haškim tribunalom, dodajući da se brine zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu.

U ovoj depeši koja je označena kao „tajna”, prenosi se da je jedan diplomata rekao da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, kao i da su SAD odlučile da Srbiji ponude Partnerstvo za mir kao „podršku demokratskim snagama uoči izbora” i da je „predsednik Boris Tadić napravio dobru osnovu za evroatlantsku budućnost Srbije”.

„Merkelova je najpre odgovorila negativno navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP-a mogla da napravi razliku na januarskim izborima”, rekao je francuski diplomata i dodao da će Francuska onda sama predložiti SSP.

Vikiliks je šest godina kasnije probudio Srbiju i objavom tajne depeše jednog od kandidata za predsednika SAD Hilari Klinton koju je razmenjivala sa američkim ambasadama, a u kojima se pominju Srbija, političko stanje u njoj, kao i nezavisnost Kosova i Metohije.

Hilari je, kako je Vikiliks objavio, nakon usvajanja postignutih dogovora 2012. godine samo četiri dana kasnije poslala poruku svim važnijim diplomatama koji su „bili u slučaju Dijalog Beograda i Prištine”:

„Potrebno je mnogo angažovanja na više frontova da se ispuni ovaj prioritet. Hvala svima”, glasila je prva rečenica poruke.

I Srbija i Kosovo pokušavaju da uđu u Evropsku uniju

2. Srpska pravoslavna crkva – zaokret nakon smrti patrijarha Pavla

Srpska pravoslavna crkva će krenuti modernijim putem posle smrti patrijarha Pavla, objavio je Vikiliks.

Sajt je preneo i ocenu američkih diplomata da je smrt patrijarha Pavla blagoslov za SPC da krene u 21. vek, kao i da su kriminal i sport u zemlji Srbiji neraskidivo povezani.

U jednoj od depeša se govorilo o susretu patrijarha Irineja sa američkom ambasadorkom Meri Vorlik, tokom kojeg je bilo reči o trenutnom stavu Srpske pravoslavne crkve, a patrijarh je izrazio želju da „ponovo uvede” Srbiju u Evropu i SAD.

Irinej je tada naglasio i važnost Kosova i zatražio razumevanje SAD po tom pitanju, navodi se u depeši.

3. Skrivanje Karadžića i hapšenje Mladića

Hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške i samo su tri čoveka bila upoznata sa tokom operacije – tužilac Vladimir Vukčević, direktor BIA Saša Vukadinović i Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića, objavljeno je svojevremeno na sajtu “Vikiliksa”.

„Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je (Rade) Bulatović (prethodni šef BIA) šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića i zbog manjka međunarodnog pritiska”, pisalo je u depeši koju je objasnio sajt.

Vikiliks je objavio i da su SAD bile skeptične prema namerama Beograda da uhapsi ratnog zločinca Ratka Mladića.

Mnoštvo depeša otkriva da su SAD i EU bile kritične, nestrpljive i podeljene u vezi sa time koliko snažan pritisak treba izvršiti na vlasti u Beogradu.

Kada je bivši američki ambasador za ratne zločine Stiven Rap 2009. godine bio na Balkanu, druge diplomate su tražile da znaju da li su SAD izgubile rešenost da Mladić bude uhapšen.

Tajna depeša iz novembra 2009. govori da je austrijski diplomata Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, bio zabrinut da je Amerika „napustila slučaj Mladić”.

Diplomatski dokumenti se takođe bave nekim misterijama oko mesta gde se Mladić nalazi.

4. Srpski političari: Ugalj Vojislava Koštunice i Dinkićeve žalbe na Tadića

Vikiliks je objavio i da su ljudi Vojislava Koštunice iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne.

U depešama koje su u ambasadi SAD pisane od 2003. do 2010. godine navode se sukobi i neslaganja između vodećih političara u zemlji, gde se na primer Mlađan Dinkić žali na predsednika Srbije Borisa Tadića.

U diplomatski depešama je Tadić opisan kao „harizmatrični lider” koji je „često neodlučan i politički bojažljiv”.

U depešama se često videlo i kako domaći političari privatno zastupaju stavove koji odudaraju od onoga što zvanično govore.

Tako je Dragan Marković Palma navodno govorio da Srbija treba da gradi partnerstvo sa SAD, a ne Rusijom, a SNS se zalagao za podelu Kosova.

Vikiliks (engl. WikiLeaks) je međunarodna neprofitna medijska organizacija koja objavljuje na drugi način nedostupne materijale od anonimnih izvora. Njen veb-sajt, pokrenut 2006. vodi Sanšajn pres. Od nastanka sajta, Vikiliks tvrdi da ima bazu podataka koja je narasla na više od 1,2 miliona dokumenata.
Prema pojašnjenju Vikipedio naziv Vikiliks je složenica od reči „viki“ (engl. wiki — viki softver), i „liks“ (engl. leaks — ono što je procurilo, u ovom kontekstu informacije koje su procurile). Ovim nazivom se na engleskom jeziku asocira da se radi o vrsti viki sajta koja objavljuje informacije koje su „procurile“.

Vikiliks svoja dokumaneta objavljuje na: http://wikileaks.org, http://88.80.13.160, http://wikileaks.dd19.de, http://wikileaks.de, http://wikileaks.fi, http://wikileaks.nl, http://wikileaks.cc-

Julian Assange / Photo Credit: Globe and Mail – Anonymous

– Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž (Julian Assange) uhapšen

Podsjećamo da je osnivač Vikiliksa Džulijan Pol Asanž (engl. Julian Paul Assange; Taunsvil, 3. jul 1971.), australijski novinar internet aktivista i haker. Poslije sedam godina od raspisivanje međuanrodne poternice od strane SAD Ekvador je povukao azil i on je u srijedu, 11. aprila 2019. uhapšen u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Poznata grupa hakera „Anonimusi“ su zbog hapšenje Asanža zapretili osvetom britanskom vladi i zatražili njegovo oslobađanje.

„Oslobodite Asanža ili ćete platiti“, navodi se u saopštenju objavljenom na portalu „Anonews“.

Kako su naveli Anonimusi isnivač „Vikiliksa“ je svake godine od 2010. predlagan za Nobelovu nagradu za mir i o njegovom slučaju pisali svi svetski mediji.

„Vole ga u celom svetu, posebno oni koji su dovoljno pametni da vide kroz propagandu koja opravdava spoljnu politiku SAD i njihovih saveznika“, navodi se u saopštenju, na sajtu anonews.co.

Vikiliks (engl. WikiLeaks) je međunarodna neprofitna medijska organizacija koja objavljuje na drugi način nedostupne materijale od anonimnih izvora. Njen veb-sajt, pokrenut 2006. vodi Sanšajn pres. Od nastanka sajta, Vikiliks tvrdi da ima bazu podataka koja je narasla na više od 1,2 miliona dokumenata.
Prema pojašnjenju Vikipedio naziv Vikiliks je složenica od reči „viki“ (engl. wiki — viki softver), i „liks“ (engl. leaks — ono što je procurilo, u ovom kontekstu informacije koje su procurile). Ovim nazivom se na engleskom jeziku asocira da se radi o vrsti viki sajta koja objavljuje informacije koje su „procurile“.

Vikiliks svoja dokumenta objavljuje na: http://wikileaks.org, http://88.80.13.160, http://wikileaks.dd19.de, http://wikileaks.de, http://wikileaks.fi, http://wikileaks.nl, http://wikileaks.cc.

Izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47906935

Povezane vijesti