30 Novembra, 2022
Aktuelno Društvo Globus Srbija Zdravlje

Startit: Srbija u top 10 zemalja sa najsumnjivijim podacima o preminulim od kovida

Startit Dnevnik je prošle sedmice objavio analizu u kojoj se navodi da je  Srbija u top 10 zemalja sa najsumnjivijim podacima o preminulim od kovida i da je u decembru umrlo 6.551 osoba više u odnosu na decenijski prosek, a od korone navodno 1.607.

Novu sumnju u zvanične podatke o pandemiji, pobudile su veoma mala statistička verovatnoća da danima imamo iste brojke i mali udeo kovid preminulih u višku smrtnosti. Šta to znači? 

Već nedeljama dobijamo izveštaje u kojima svakog dana umire gotovo isti broj ljudi od posledica COVID-19, tačnije između 13 i 17 osoba. Koliko je to verovatno? Isto koliko i da se u jednoj ulici 30 puta zaredom rode deca istog pola, objašnjava Milovan Šuvakov, naučni saradnik Instituta za fiziku, koji je računao verovatnoću da je stopa smrtnosti baš onakva kakva nam se zvanično prikazuje.

U teoriji, dobiti ovakve brojke moguće je jednom u tri i po milijarde. U praksi je dovoljno uporediti grafikone iz 20 zemalja, na kojima linija prikazuje kretanje broja umrlih od COVID-19 tokom 30 dana. Jasno se uočava da je kod drugih ona ustalasana poput bure, dok je u Srbiji mirno more.

Važno je napomenuti da je Šuvakov ovde uporedio 20 zemalja koje su imale približan ukupan broj umrlih, od 350 do 600, tokom tih 30 dana. Od trideset, čak 10 dana broj preminulih u Srbiji je bio jednak, pokazuju javno dostupni podaci, koji se saopštavaju građanima. 

„Metodologija brojenja preminulih ne mora da bude ista u svim zemljama. Neke zemlje u preminule od COVID-19 broje samo one koji su imali pozitivan test, dok druge računaju sve koji su imali simptome. Međutim, rezultat u grafikonima mora biti isti. Ovo variranje koje vidimo u svim zemljama, osim u Srbiji, ne zavisi od metodologije”, objasnio je Šuvakov gostujući u NMA.

Afere o lažiranim brojkama nikada nisu dobile epilog 

On je mišljenja da se na ovaj način ugrožava javno zdravlje, o čemu je Startit Dnevnik pisao prilikom prethodne afere o lažiranju o broju preminulih. Tada su obećanja bila da će se sprovesti detaljna istraga, ali smo umesto nje dobili optužbe na račun istraživačkih medija i objašnjenje nadležnih da ih nismo dobro razumeli kada su nam rekli da s brojkama nešto nije u redu.

Da podsetimo. Prvo je BIRN u junu objavio da javno saopšteni broj preminulih nije u skladu s onime što piše u zvaničnoj bazi podataka, u koju je ta redakcija imala uvid. Kako su tada objasnili za Startit Dnevnik, sve što su objavili provereno je i tačno, a to do danas nije adekvatno demantovala nijedna nadležna institucija, samo su pojedini pokušali da diskredituju sam BIRN.

Potom smo od Predraga Kona, epidemiologa i člana Kriznog štaba, koji upravo prati ove brojke, krajem septembra čuli da je tokom tri meseca od posledica pandemije preminulo tri puta više ljudi, nego što je saopštavano. Međutim, nakon reakcije resornog ministra, objašnjeno nam je da epidemiolog nije mislio ono što je rekao.

Do tada već uzdrmano poverenje u odgovorne za upravljanje pandemijom, bilo je gotovo potpuno porušeno. Baza otvorenih podataka se čas pojavljivala, pa je nestajala, a brojke u njoj su postajale sve sumnjivije. Umesto rešenja, dobili smo objašnjenje da su za sve krivi neki kompjuteraši. Kada pitamo statističare, postoji li nešto sumnjivo u ovim podacima, odgovor je da su oni pouzdani svega 25 procenta, odnosno da su umanjeni za 2,5 do četiri puta.

Ovo nije prvo poravnanje

Krajem prošle godine društvenim mrežama su kružili mimovi na kojima nadležni “kose” grafikone, s obzirom na to da su brojke u njima bile konstantno iste. Kada se pogleda sajt Our World in Data, koji prikuplja zvanične i javno dostupne informacije, možemo videti da je od 28. avgusta do 15. oktobra u Srbiji svakog dana umiralo između nula i dvoje ljudi.


Foto: PrtSc https://covid19.data.gov.rs/

Kada samo grafički uporedimo s drugim zemljama, opet vidimo da je grafik u Srbiji dosta drugačiji. Bez ulaženja u stopu smrtnosti, samo posmatrajući intervale, u Bosni i Hercegovini je raspon bio od nula do 20. Slično je i u Bugarskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, a po izgledu krive možemo da se poredimo s Luksemburgom, jer on gotovo mesec dana nije imao nijedan zabeležen smrtni slučaj COVID-19.

U decembru 6.551 više umrlih, a od korone navodno 1.607

Da s brojkama nešto nije u redu, može se videti i kada se uporede podaci o ukupnom broju umrlih (mortalitet) u decembru prošle godine, u odnosu na prosečan broj umrlih u tom mesecu prethodnoj deceniji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u decembru prošle godine je umrlo 17.321, najviše u poslednjih 11 godina. Kada se pogleda desetogodišnji prosek za decembar, umrlo je 61 procenat više ljudi, odnosno 6.551 osoba.

Statistika o broju smrtnih slučajeva od posledica pandemije pokazuje sličnu stvar, ne samo u Srbiji, već i u dobrom delu sveta. Decembar je bio pik još jednog od pandemijskih talasa. Tog meseca je zabeleženo da je od COVID-19 umrlo 1.607, što je polovina u odnosu na ukupan broj umrlih od te bolesti od početka pandemije u Srbiji (3.211).

Međutim, postavlja se pitanje šta je s razlikom? Šta je s gotovo 5.000 više preminulih u tom mesecu? Odakle dolazi ta razlika teško je objašnjivo, smatra statističar Stevan Carić za NMA.

Srbija je u top 10 po nepoklapanju podataka 

Ako te decembarske brojeve predstavimo procentualno, videćemo da preminuli od korone u prekomernoj smrtnosti čine 20 odsto. Prekomerna smrtnosti nam govori koliko se povećao broj preminulih tokom krize u odnosu na dotadašnji prosek, bez obzira na uzrok smrti. Taj broj bi za prethodni decembar u Srbiji bio već pomenutih 6.551.

Economist je te brojeve za zemlje širom sveta poredio s tim koliko su one prijavile smrtnih slučajeva od COVID-19. Tako je Uzbekistan imao skoro 20.000 više preminulih u odnosu na prethodne godine, a tvrdi da je u tom periodu od posledica pandemije preminulo svega 590 ljudi. To znači da je u porastu broja preminulih, prema njihovim podacima, samo 3 odsto ljudi umrlo od posledica pandemije.

Foto: PrtSc https://covid19.data.gov.rs/

Na osnovu tih podataka je jedan britanski istraživač napravio listu top 10 “kovid lažova”, smatrajući da do tog nepoklapanja dolazi zbog prikrivanja i manipulisanja podacima o broju preminulih od korona virusa. Na toj listi se našla i Srbija.

Kako postoje države koje su prestale da objavljuju podatke o smrtnosti, na listi bi možda bilo i gore rangiranih, ali su prikazane brojke zasnovane na onome što same države objavljuju. To možemo proveriti i na sajtu Our World in Data, koji beleži sve ove podatke.

Tako Rusija ima jednu od najvećih razlika u prekomernoj smrtnosti na svetu. Ona je zabeležila oko 370.000 smrtnih slučajeva u odnosu na prosek od aprila do decembra, a prijavila je da je u tom periodu od posledica pandemije priminulo 56.000. U Albaniji je u posmatranom periodu umrlo 1.400 ljudi više, dok je kovid preminulih navodno bilo 330.

U Slovačkoj je odnos skoro trostruk, jer je u porastu smrtnosti od 4.930, pandemijskih pacijenata bilo 1.730. Podaci za Srbiju se poklapaju s onim što navode i naši statističari, a kada se produži na period 1.4.2020 — 31.1.2021. mi smo imali 17.900 više mrtvih nego uobičajeno, a od toga od korone nije preminula ni petina (4.000).

Dakle, Srbija se nalazi u top deset zemalja na svetu kojima pretežni razlog za prekomernu smrtnost tokom pandemije, navodno nije ovaj virus. Sve ovo budi veliku sumnju u svim pomenutim zemljama, pa i u našoj.

Šta su posledice?

Svi su izgledi da će u Srbiji ponuda vakcina biti veća od tražnje. Takav nedostatak poverenja posledica je manipulacije informacijama i odsustva otvorenih podataka, što pokazuju kontinuirano rađeno istraživanja o poverenju građana u Krizni štab. Nakon objave BIRN-a, nepoverenje građana je bilo 65 odsto, a najveću sumnju imali su početkom septembra, kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope, već pomenuto “košenje grafikona”. U oktobru je nivo nepoverenja bio 67 procenta.

Poverenje je važno, jer dovodi do masovnije imunizacije, a to dovodi do povratka na normalan život koji smo imali pre virusa i ekonomski razvoj, generalno. Možda posle godinu dana shvatimo da nema koristi od nejasnih podataka, jer građani već ne veruju, a u međunarodnim institucijama postoje oni koji znaju isto što znaju i naši statističari.

Izvor: Petar Paunović, https://startit.rs/srbija-u-top-10-zemalja-sa-najsumnjivijim-podacima-o-preminulim-od-kovida/

Povezane vijesti