Aktuelno Politika Srbija

Srbija: Počela procedura za promenu Ustava

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine u petak je usvojen Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, koji je podnela Vlada. Time je i formalno počela procedura za promenu najvišeg pravnog akta u državi, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Odluka je usledila nakon što je utvrđeno da je Predlog za promenu Ustava podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanoj formi, i pošto su predstavnici Vlade predstavili razloge za izmenu Ustava i tekst amandmana koje je izradilo Ministarstvo pravde, kao polaznu osnovu za izmene.

Odbor u narednom koraku ovaj predlog upućuje poslanicima koji treba da ga usvoje dvotrećinskom većinom, a potom treba da uslede javna slušanja i javne rasprave.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, nakon sednice pomenutog odbora, istakla da je potrebno da se postigne što je moguće širi društveni konsenzus oko ustavnih amandmana u pravosuđu, i pozvala sve da učestvuju u tom procesu jer se Ustav tiče svih nas.

Ona je ukazala na to da je Vlada, upućivanjem predloga parlamentu, praktično završila svoj rad, ali da ostaje na raspolaganju Skupštini za sve što je dalje potrebno da se uradi tokom ove kompleksne procedure.

Ustavni amandmani u pravosuđu obezbediće jednakost svih građana pred sudovima, ali i to da pravda dolazi u razumnom roku, objasnila je ona i ponovila da to pokazuje duboku, istinsku posvećenost Srbije evropskim integracijama.

Premijerka je još jednom pozvala sva relevantna udruženja, organizacije civilnog društva, građane, lokalne samouprave, da učestvuju u procesu.

Naime, kako je predočila, pored saglasnosti Venecijanske komisije, važno je da se postigne i društveni konsenzus u smeru koji će da obezbedi efikasno i nezavisno pravosuđe.

Prema njenim rečima, ako se u okviru javne rasprave koju vodi Skupština značajno promene amandmani, onda će ponovo morati da se traži saglasnost Venecijanske komisije, a ako toga ne bude, izjašnjavanje neće biti potrebno.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić podvukao je da je sa današnje sednice Odbora za ustavna pitanja poslata poruka da će se u narednom kratkom periodu obaviti pripremne konsultacije, a da onda sledi ozbiljan rad tog odbora.

Odbor će imati ključnu ulogu u pisanju amandmana i to sve može da se završi do izbora, naveo je on i naglasio da neće biti moguće da se istovremeno održavaju izbori i referendum za promenu Ustava.

– Ustavne promene donose način izbora i sastava Vrhovnog suda i Visokog saveta tužilaca

Ustavne promene moraju da se dese pre raspuštanja Skupštine, odnosno njeno raspuštanje je uslov za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. To znači da će promene Ustava biti u ovom sazivu do izbora ili će se dešavati u nekom sledećem sazivu, objasnio je Dačić.

Prema njegovim rečima, te promene, kao uostalom i zakoni, ne mogu da se prenose sa jednog saziva na drugi.

Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije Maja Popović predstavila je najvažnija rešenja u amandmanima na Ustav Srbije koje je pripremilo ovo ministarstvo posle pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije, a koji čine sastavni deo Predloga za promenu Ustava, koji je podnela Vlada.

Popović je objasnila da Vrhovni kasacioni sud, prema predlogu amandmana, menja naziv u nekadašnji naziv – Vrhovni sud Srbije i predstavlja najviši sud u zemlji, koji će biti zadužen da obezbedi jednaku primenu prava svih sudova, putem sudske prakse.

Ona je objasnila da Vrhovni sud odlučuje o suštini spora, pravosnažno ga rešava i ima reformatorska ovlašćenja, dok model Vrhovnog kasacionog suda ima samo ovlašćenja da poništi odluku i vrati je nižem sudu.

Prema njenim rečima, promenom naziva u Vrhovni sud Srbije jasno se ukazuje na njegovu osnovnu funkciju – da sudi povodom pravnog leka i odlučuje u suštini spora.

Ovim amandmanima, kako je navela, predviđeno je i da se promeni način izbora i sastava Vrhovnog suda – ubuduće će on umesto 11 imati 10 članova, od kojih pet bira Narodna skupština nakon sprovedenog konkursa iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom svih poslanika, dok pet sudija biraju njihove kolege sudije.

Ukolikom, međutim, Skupština ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove nakon isteka narednih 10 dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, vrhovni javni tužilac Srbije i zaštitnik građana, većinom glasova, precizirala je ona.

Takođe, kako je dodala, amandmanima je predviđeno da se promeni sastav i način izbora Državnog veća tužilaca, koji će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaca.

Prema njenim rečima, ovo telo će činiti 10 članova, od kojih četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni državni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.

Ona je istakla da Republičko javno tužilaštvo, prema predlogu, menja naziv u Vrhovno državno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije.

Ministarka je napomenula da je predviđena stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije, čime je ukinut takozvani “probni izbor” na mandat od tri godine za sudije i zamenike tužilaca koji se prvi put biraju.

Probni mandat je kritikovala još Venecijanska komisija nakon usvajanja Ustava, kao i stručna javnost, podsetila je ona i objasnila da će sudije i zamenika, prema predlogu amandmana, ubuduće birati Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, umesto Narodne skupštine.

U cilju veće profesionalizacije sudija i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na te funkcije predviđeno je da budu birani samo ako su završili Pravosudnu akademiju, koja treba da postane ustavna kategorija, naglasila je Popović.

Izvor i Foto: Vlada Srbije

Povezane vijesti