Aktuelno Društvo Novi Pazar Srbija

Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je izvještaj o potrošnji preko 15 milijardi državnog novca putem javnih konkursa, u periodu od 2019. do 2021. godine u kojem se za sektor medija, između ostalog, ističe da je sa 155.510.000 dinara RTV Novi Pazar među najvećim dobitnicima.

U medijskom sektoru raspisano je ukupno 468 javnih konkursa u prethodne tri godine, ukupne vrijednosti preko 5 milijardi dinara.

Istovremeno, medijski sektor obuhvaćen istraživanjem je u 2019. i 2020. godini prijavio ukupno oko 55 milijardi dinara prihoda (26,8 milijardi dinara u 2019. i 29 milijardi dinara u 2020.).

Poslovalo se sa malim dobitkom, jer su ukupno prijavljeni rashodi za ove dve godine oko 50 milijardi dinara.

“Prijavljeni prihodi su najveći u odnosu na ostale sektore posmatrane istraživanjem.Kao i u prethodnim godinama najsuplji projekti dodeljeni su TV stanicama, i to onim čija je uređivačka politika naklonjena vlasti”, konstatira se u izvještaju.

U prikazanoj tabeli u top pet korisnika su projeti RTV Novi Pazar i to: “U službi javnog interesa – informisan građanin” sa 46.90.0000, “Javni interes naš prioritet” 45.600.000 i “Građani i javni interes na prvom mestu” 45.000.000 dinara.

– Baza otvorenih podataka trenutno je jedna od najobimnijih

Podaci o potrošnji preko 15 milijardi državnog novca putem javnih konkursa, u periodu od 2019. do 2021. godine, predstavljeni su u izvještaju koji je pripremalo 17 istraživača za projekat “Javno o javnim konkursima”.

Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.

Kao doprinos transparentnost javne potrošnje, podaci obrađeni u ovom izveštaju mogu se naći i u otvorenom, mašinski čitljivom formatu ovdje.

Pomenuta baza otvorenih podataka trenutno je jedna od najobimnijih, a posvećena je sektorima koji treba da rade u javnom interesu. To su sektori javnog informisanja i medija, civilnog društva, kulture i omladine.

Baza je nastala u saradnji BIRN Srbija i Građanskih inicijativa, kao i 17 predstavnika organizacija civilnog društva.

Iz BIRN-a je predočeno da su podaci u bazi prikupljeni su na osnovu pretrage zvaničnih veb prezentacija gradova i opština, pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava. Takođe, na adrese svih 202 instituacija iz uzorka poslati su zahtjevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja početkom februara 2021. godine kao dopuna i prvi nivo kontrole podataka, koje smo prikupili na veb prezentacijama.

Zahtjevom su traženi podaci o broju raspisanih konkursa tokom 2019. i 2020. godine po sektorima, tekst javnog poziva, rješenja o formiranju komisije koja je odlučivala o dodjeli novca, kao i rešenja/odluke o dodjeli novca.

“Tražili smo da nam se za svu dokumentaciju, koja je javno objavljena, dostavi direktni link, a u slučaju da tražena dokumentacija nije javno dostupna, da nam se ona pošalje u otvorenom formatu (na primer, u formatu Word dokumenta).Od ukupno 202 institucije gotovo četvrtina, nije odgovorila na naš zahtev u roku, koji je definisan zakonom”, objavljeno je na sajtu BIRN-a.

– Grad Novi Pazar kao “treća” transparentna samouprava u Srbiji nije ni na listi “svega 18 posto”

Ističe se i da kvalitet odgovora varira od institucije do institucije.

Svega 18 posto je dostavilo tražene podatke u otvorenim, Word dokumentima, pogodnim za mašinsku obradu. To su lokalne samouprave: Batočina, Beočin, Blace, Bojnik, Boljevac, Čoka, Crna Trava, Despotovac, GO Crveni krst Niš, Golubac, Grad Pirot, Grad Prokuplje, Grad Šabac, Grad Sremska Mitrovica, Grad Užice, Inđija, Koceljeva, Kovin, Kuršumlija, Lajkovac, Lučani, Majdanpek, Novi Kneževac, Odžaci, Osečina, Raška, Sečanj, Senta, Šid, Sokobanja, Vrbas i Žabari.

Takođe, podatke u otvorenom formatu su dostavili i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s vjerskim zajednicama i Ministarstvo zaštite životne sredine.

“U ukupno 10 slučajeva smo dobili i kombinovane odgovore, deo dokumentacije je bio u otvorenom formatu, a deo skeniran. Ukupno 101 institucija je tražene podatke dostavila u skeniranom ili kopiranom formatu ili nas uputile na zvanični sajt. Većina još uvijek smatra da dokument nije validan ukoliko na njemu nema pečata i potpisa, kao i da su otvoreni fajlovi podložni manipulacijama i izmjenama od strane lica kojima se dostavljaju. Nerijetko se dešava da linkovi ne rade, da je na starom linku samo prikačena nova dokumentacija, a ona od ranijih godina uklonjena i da ne postoji arhiva, tako da nije bilo moguće pristupiti dokumentaciji”, navodi se u zaključku izvještaja i ocjenjuje da “sve ovo govori u prilog tome da su naše institucije još uvijek zatvorene”.

 

Izvor: https://birnsrbija.rs/javno-o-javnim-konkursima/?fbclid=IwAR2I2-Kg6SUGrTwj-yY913jWEwGWYRa-G_O8RWrEDbTRLUXQqXSK6UDPUPM

Aktuelno Društvo Novi Pazar Srbija
BIRN osvetljava razmere zloupotrebe javnog novca

Sistem osmišljen kao dobar i pravedan način finansijske pomoći države, uz istovremeno zadovoljenje različitih potreba specifičnih grupa korisnika u javnosti, gotovo odmah se prelio u svoju suprotnost, mehanizam za finansiranje propagande vlasti i nagrađivanje njoj lojalnih medijskih kuća. Dobar primer preuzet iz evropske prakse, ali pravno i proceduralno nedorečen i nestandardizovan, lako je zloupotrebljen, a stručna javnost smatra da će aktuelna vlast gotovo sigurno naći način da izigra i buduća zakonska rešenja, ma koliko ona bila spretnije sročena.

Ono što se ranije videlo u pojedinačnim analizama, evidentira se mnogo jasnije i preciznije uvidom u celovitu sliku, a dosadašnji nedostatak takve baze zapravo i jeste osnovni problem koji otvara mogućnost za prekrajanje pravila, „nameštanje“ i zloupotrebu konkursa.

Tom idejom se vodila i koalicije OKO konkursa, koju osim BIRN-a i Građanskih inicijativa čine i istraživači iz još 15 organizacija civilnog društva, kada je nedavno predstavila prvu sveobuhvatnu bazu podataka sa rezultatima konkursa u sektorima javnog informisanja, civilnog društva, kulture i omladine.

PLANIRANE SISTEMSKE GREŠKE

Bazom je obuhvaćeno 836 konkursa sprovedenih tokom 2019. i 2020. godine, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, putem kojih je dodeljeno oko pet milijardi dinara. Tim novcem finansirano je skoro 13.000 projekata i oko 6.000 njihovih nosilaca, iz 161 grada i opštine u Srbiji.

„Sistem projektnog sufinansiranja je napravljen tako, u smislu samog procesa, dokumentacije, javnosti, transparentnosti, da u sebi ima ugrađene greške, odnosno neko se potrudio da nađe svaku mogućnost da ih zloupotrebi. Te greške onda dozvoljavaju da sve i svašta bude finansirano i da se najvećim novcem nagrađuju oni koji sarađuju s vlašću. I sam javni interes u informisanju nije do kraja prepoznat niti dovoljno dobro definisan, iako je u Zakonu dosta širok, što je dobro. Ipak, lokalne zajednice treba da ga ukroje tako da zaista odgovara potrebama građana. Ali to se ne dešava, mahom se on prepiše iz javnog poziva. To onda omogućava da se pod velom javnog interesa, umesto tematskih projekata provlače redovne aktivnosti, emisije koje prate dnevne aktuelnosti, kampanje funkcionera i slično“, objašnjava Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a.

Podaci za medijske i civilne konkurse govore da čak 560 od njih 836, nema jasnu, tematski definisanu namenu niti jasno definisan cilj u ispunjavanju javnog interesa, što otvara mogućnost finansiranja redovnih aktivnosti. U nazivu 101 projekta ovo je čak i eksplicitno napisano kao tema, dok u oko 2.000 naziv projekta čak nije ni naveden.

NAGRADA IZNAD ZAKONSKOG MAKSIMUNA

Kada je reč o medijima, za protekle dve godine sprovedena su 284 konkursa, ukupne vrednosti oko dve milijarde dinara. Tim novcem podržano je 3.476 medijskih projekata, koje je realizovao 831 medij, a među njima je 554 medija koji konkurišu svake godine. Gotovo 40 odsto dobitnika sredstava nagrađeno je za tri ili više projekata.

Rekorder je Novosadska TV kojoj su za dve godine odobrena 53 projekta. Ta televizija je u zbiru odnela 53,6 miliona dinara i time zauzela drugo mesto na listi najvećih dobitnika. Najviše novca dobila je TV Novi Pazar, 98,2 miliona dinara, a taj iznos dodeljen joj je za samo četiri projekta. Pazarska TV zato i zauzima dva prva mesta liste najskupljih projekata, sa 45,6 i 45 miliona dinara. Sledi Radio televizija Belle Amie iz Niša, čiji je projekat procenjen na vrednost od 15 miliona, Niška televizija sa projektom od 14,8 miliona i projekt vredan 14,7 miliona dinara kojim je konkurisala Televizija Rubin iz Kikinde.

„Posebno su simptomatični oni koji dobijaju jako mnogo novca, apsolutno je jasno da su to mediji koji učestvuju u propagandi vlasti i da su zbog toga nagrađeni. Oni drugi, koji dobijaju simbolične sume, tu su samo da bi se se zadovoljila forma ili pokazalo da postoji neka konkurencija i diverzitet. Suštinski, oni s a toliko para ne mogu ništa da urade. Potpuni je apsurd dodeljivati ispod 100.000 dinara, tim novcem ne može da se sprovede projekat za godinu dana neke iole pristojne produkcije, ne mogu ni dva honorara da se plate“, konstatuje Tanja Maksić.

Ovde treba uzeti u obzir i podatak da skoro četvrtina lokalnih samouprava nije ni poslala izveštaje koje je BIRN tražio, pa do sada navedeni podaci nisu potpuni. Kada doda i činjenica da bi uvid u vlasničku strukturu pokazao još veću uvezanost redovnih dobitnika, slika bi još dramatičnije predstavila koliko zaista novca redovno odlazi u jedne te iste džepove. Među najvećim dobitnicima je i Adria media group, izdavač Kurira, sa 30 finansiranih projekata i 15,8 miliona dinarajavnog novca. Sadašnji vlasnik Igor Žeželj pored Kurira poseduje još 41 medij u Srbiji i 15 hrvatskih novina i portala, a procenjeno je da ni to nije konačna lista.

SLEDITI TOKOVE NOVCA

„Planiramo da u bazu ubacimo i podatke iz APR-a o vlasničkoj i zastupničkoj strukturi, i da onda analiziramo tokove novca i još realnije sagledamo situaciju. Sama činjenica da ima oko 60 odsto dobitnika budžetskih sredstava koji se redovno pojavljuju ukazuje da je to neka baza na koju treba obratiti pažnju, to su mediji koji su ili viđeni da budu redovno finansirani i konkursi se prosto nameštaju za njih, dok je deo verovatno neka lokalna scena kojoj se svake godine da neki novac, svejedno šta će uraditi“, smatra Tanja Maksić.

Međutim, i posle ukrštanja tih podataka, slika ni dalje neće biti potpuno realna, jer jedan krak novca gubi trag i veoma je teško, ako ne i nemoguće pratiti tu poslednju liniju, otkriti i dokazati takve vrste veza.

„Tek kada se duboko zagrebe u novinarskim istraživanjima, a često se pokazalo tako, dolazimo do onih preduzeća i medija koji su povezani prijateljski, rodbinski ili poslovno. To su oni slučajevi gde protočnu firmu, koja se osniva samo da bi kroz nju prošao novac, otvori neko od zaposlenih u medijskoj kući, recimo novinar na televiziji, njegov supružnik, neki rođak ili prijatelj“, kaže Tanja Maksić.

KORUMPIRANI PODANICI

Ovakvu raspodelu novca i „odabir“ podobnih nosilaca projekata omogućavaju konkursne komisije koje sagovornica Dosijea ocenjuje najproblematičnijim delom sistema konkursnog finansiranja. „Konkursna komisija je i proceduralno i suštinski, na svaki način crna rupa, jer ni u zakonu ni u pravilniku ne piše šta je njihov posao; oni nisu dužni ni da obrazlažu ništa.

Ne zna se po kom kriterijumu se ti ljudi biraju, ni šta rade, ni to da li iza njih ostaju zapisnici i bodovne liste, Ali se uvek odaberu politički podobni, iz fantomskih organizacija koje su formirane samo zato da daju članove komisija. A tek je pitanje da li je iko išta čitao, kako je ocenjivao i procenjivao projekte. Setite se apsurdnog obrazloženja pančevačke komisije koja dodelu novca Informeru pravdala rečima “iako znamo da je ovo medij koji često krši etičke standarde, daćemo im sada novac da se poprave, da ih motivišemo da bolje rade”, podseća sagovornica Dosijea.

Ona zaključuje da je razvijen sistem koji je do te mere korumpiran, da sada teško može da se popravi ili razmontira. Ipak, veruje u to da je dobar prvi korak u tom pravcu upravo prikupljanje podataka i njihova veća vidljivost.

Ko je šta uradio novcem sa konkursa

„Problem nastaje jer na zvaničnom nivou nema evidencije, nema baze podataka kakvu smo mi počeli da radimo. Ona mora da sadrži svu dokumentaciju, kome i za koji sadržaj ide novac, da li je tim novcem nešto urađeno, mora da ima skup linkova tih tv, radijskih emisija, produkcionih paketa. Ali bi najpre trebalo urediti proceduru tako da sve bude vidljivo. Kada je svaki trag zabeležen, moći će da se isprati da li neko istim ili tek malo modifikovanim projektom konkuriše na tri mesta, ili tri godine zaredom“, kaže Tanja Maksić. Drugi veliki problem je potpuni izostanak procene na koji način su sprovedeni projekti doprineli javnom interesu i koji su njihovi konkretni rezultati u zajednicama u kojima su sprovedeni.

„Neophodno je raditi evaluacije, programske, finansijske i sadržinske, u toku i posle projekta, da se vidi kako je prošao projekat, da li je novac opravdan, da li je uneo išta inovativno ili je samo reciklirao staro. Kada vas stranci finansiraju za projekat, nema šanse da neko bar jednom ne dođe u toku projekta, redovni su monitorinzi finansijskih, programskih inspekcija, traže se precizni izveštaji, tačni ciljevi i rokovi, pravda se svaki evro. A tek po završetku sledi evaluacija da li ste opravdali očekivanja i da li ćete i ubuduće moći da kod njih konkurišete“, zaključuje programska koordinatorka BIRN-a.

Izvor: NUNS, Dosije o medijima; Ivana Nikoletić

Aktuelno Društvo Novi Pazar

Grad Novi Pazar objavio je danas Izvještaj o realizaciji konkursa za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Novog Pazara radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. i 2020. godinu.

Izvestaj o realizaciji medijskih konkursa_Grad Novi Pazar

Kako je navedeno taj izvješta koji je od danas javno dostupan na zvanočnom sajtu Grada Novog Pazara u odeljku oglasi, pripremljen je na osnovu izvještaja podnijetih od učesnika konkursa.

Za realizaciju konkursa za 2019. godinu u budžetu Grada Novog Pazara opredeljeno je 52.620.000,00 dinara, dok je za realizaciju konkursa za 2020. godinu opredeljeno 64.100.000,00 dinara.

Na Konkursu 2019. godine Komisija je razmatrala 23 projekta, od kojih je 11 podržala, a 12 odbila. Za realizaciju podržanih projekata dojdeljena su sredstva u iznosu od 52.620.000,00 dinara.

Za 2020. godinu Komisija je razmatrala 31 projekat, od kojih je podržala 16, a odbila 15 projekata. Za realizaciju podržanih projekata dodeljena su sredstva u iznosu od 64.100.000,00 dinara.

Na Konkursu u 2019. godini najviše su bile zastupljene opštedruštvene teme, odnosno informisanje građana o tekućim dešavanjima u različitim sferama društvenog života. Dva projekta su se bavila privrednim potencijalima grada, dok je na temu zaštite životne sredine, unaprjeđenja položaja osetljivih društvenih grupa, očuvanja kulturnog identiteta, multikulturalnosti i položaja mladih realizovan po jedan projekat.

Na konkursu 2020. podržana su tri projekta koja su se odnosila na informisanja građana o aktuelnim političkim, ekonomskim, vjerskim, kulturnim i drugim temama. Očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta i pitanju rodne ravnopravnosti bila su posvećena po dva projekta, dok je na temu unaprjeđenja položaja osetljivih društvenih grupa, zaštite životne sredine, vršnjačkog nasilja, evrointegracija, prevencije nasilja nad ženama, položaja mladih, zdravstva, privrede i sporta realizovan po jedan projekat.

“Posmatrajući vrstu medija preko kojeg su projekti realizovani na Konkursu u 2019. godini najzastupljenija je bila televizija sa četiri projekta, po tri projekta realizovana su u štampanim medijima i na portalima, dok je jedan projekat realizovan na radiju. Međutim, treba napomenuti da je kod većine projekata medijski sadržaj prilagođen i emitovan na najmanje dve platforme. Na Konkursu 2020. na internet portalima je realizovano pet projekata, četiri projekta su realizovana na televiziji, odnosno radiju, dok su tri projekta realizovana u štampanim medijima”, stoji u izvještaju sastavljenom na dvadeset strana.

U zaključnim razmatranjima se konstatuje da su sredstva iz budžeta Grada Novog Pazara, u skladu sa uslovima konkursa, raspoređena u svrhu ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

“Korisnici sredstva su dostavili Gradskom veću Grada Novog Pazara izvještaje o realizaciji projekata. Zaključkom Vijeća prihvaćeni su finansijski izveštaji korisnika.Proizvedeni sadržaji su unaprijedili informisanje građana na lokalnom nivou o važnim društvenim pitanjima i većina projekata realizovana je preko dve platforme”, stoji u zaključku Izvještaja o realizaciji konkursa za sufinansiranje projekata iz budžeta Grada Novog Pazara radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. i 2020. godinu.

Grad Novi Pazar je ovakav izvješaj objavio po prvi put.

Rezultati straživanja Balkanske istraživačke mreže (BIRN), objavljeni prošle sedmice, pkazali su da Radio televizija Novi Pazar sa dobijenih više od 155 miliona dinara apsolutni rekorder sa dobijenim sredstvima na medijskim konkursima.

Prema istraživanju BIRN-a, od 2019. godine lokalne samouprave i Ministarstvo kulture i informisanja podržali su ukupno 13 medijskih projekata RTV Novi Pazar, među kojima su oni, sufinansirani od Grada Novog Pazara, i ubjedljivo su najskuplji u Srbiji.

 

Aktuelno Društvo Nauka i tehnologija Novi Pazar Sandžak

Na RTV Novi Pazar danas je počelo emitovanje online nastave na bosanskom jeziku.

Kako je navedeno u poruci za djecu i roditelje Bošnjačko nacionalno vijeće, RTV Novi Pazar i Ministarstvo prosvjeta su pripremili nastavu na bosanskom jeziku.

Učenici od 1. do 4. razreda nastavu na ovoj televiziji mogu pratiti svakog radnog dana od 17.05 sati, dok učenici viših razreda osnovnih škola, od 5. do 8. razred nastavu mogu pratiti od 13.05 sati.

Za učenike srednjih škola onlina nastava će biti emitovana radnim danima sa početkom u 11.05 sati.

Svi nastavni sadržaji će biti dostupni na youtube kanalu i fb stranici RTV Novi Pazar.

“Ostanite zdravi i pratite nasatavu na bosanskome jeziku”, poručeno je video spotu koji emituje RTV Novi Pazar.